اطبع هذه الصفحة


Davanje fetvi od strane učenika u pitanjima u kojima on ulaže idžtihad
إفتاء طالب العلم فيما اجتهد فيه من مسائل

د . أحمد بن عبد الكريم نجيب
Dr. Ahmad Nedžib


Pitanje: Ja sam vrijedan učenik i učio sam pred velikim brojem šejhova, završio sam šerijatski fakultet i pročitao sam mnoga djela i komentare u osnovama i ogranicima vjere hvala Allahu.
Ali i pored toga ja se bojim da uđem u idžtihad iako sam siguran da sam sposoban govoriti o pojedinim pitanjima te da uložim maksimalan trud da spoznam istinu sa dokazima. Da li mi je dozvoljeno da dajem fetve na osnovu mog idžtihada o onome u čemu sam sposoban od šerijatskih pitanja. Ili ću nastaviti sa traženjem znanja a klonuti se fetvi sve dok ne dostignem stupanj učenjaka mudžtehida?

Odgovor: Stanje koje je opisano u pitanju jeste stanje učenika koji je odrastao u učenju i kojem je Allah podario iz Svoje blagodati i kojem je podario mogućnost da nauči mnoge šerijatske znanosti. Osim što nije postigao stupanj neograničenog idžtihada. Počašćen je onaj ko ga postigne u ovom vremeni da ne kažem da ne postoji, tako da će mu se savjetovati da slijedi ono što poznaje od naučnih pitanja u kojima postoji idžtihad tako što će ih uzimati iz knjiga sa ko dokazima i stavovima povjerljivih i provjerenih učenjaka o njima.

Ako bude upitan za fetvu o nečemu o čemu ima znanje njegova obaveza je da prenese Allahov ili Poslanikov propis o tom pitanju koje mu je postavljeno. Ali prateći to dokazom za koji zna, kojeg shvata i ima potrebu za njim.

Ako upitani nema znanja o tom pitanju onda je njegovo da uđe u idžtihad shodno uslovima koje su postavili pojedini učenjaci o osnovama idžtihada. Njegova obaveza je da dadne fetvu shodno svom idžtihadu kako ne bi potpao pod žestoku prijetnju usmjerenu onome ko krije znanje. Ahmed, Ebu Davud i Tirmizi bilježe predaju koju je ocjenio kao dobrom od Ebu Hurejre radijjallahu anhu da je Allahov Poslanik salallahu te'ala alejhi ve selem rekao: Onaj ko bude upitan o znanju pa ga prikrije Allah će ga na Sudnjem danu zauzdati uzdama od vatre.

U djelu Evnul meabud kod tumačenja ovog hadisa je došlo: Hattabi kaže: Ovo se odnosi na znanje koje podrazumijeva obavezu pojedinca kao farz poput onoga ko vidi vjernika da želi primiti islam pa kaže: Podučite me islamu i šta je to vjera? Kako ću klanjati? Ili ako neko dođe tražiti fetvu o halalu ili haramu. Ali ova stvar se ne odnosi na dobrovoljno znanje za kojim ljudi nemaju potrebu.

Kažem: Možda on, rahimehullah, podrazumijeva dobrovoljno znanje za kojim ljudi nemaju potrebu da ga spoznaju je znanje poput tumačenja snova, ili ono što se pretpostavlja od pitanja i stvari koje još ne postoje, ili dogmatika, logika, filozofija za onoga ko je ne razumije niti ima potrebu za njom. Da se čovjek zaustavi i da ne daje o tome fetve za njega će biti korisnije. Postupit će onako što je bolje i ispravnije shodno koristi.
Šemsuddin Ibnul Kajjim rahimehullah kaže: Idžtihad je stanje koje prihvata participiranje i podjelu time što će čovjek biti mudžtehidom u određenim naukama dok će biti sljedbenikom u drugim ili u jednom poglavlju od njegovih poglavlja. Kao što je osoba koja će svoje vrijeme utrošiti u traženju nauke glede nasljedstva, dokaza o tome i izvlačenju pravila iz Kur'ana i sunneta mimo svih ostalih znanosti. Ili u poglavlju o džihadu, hadžu ili nečem drugom. On nema pravo na fetvu u onome u čemu ne zalaže svoj idžtihad. Niti će ga ono što posjeduje od znanja, o određenim pitanjima, povesti na otvoreno polje fetve o stvarima koje njemu nisu poznate.
Pa ako bi se reklo: Šta mislite o osobi koja poznaje jedno ili dva pitanja, da li ima pravo iznositi fetve o tim pitanjima? Reći će se da je dozvoljeno po tačnijem mišljenju od dva mišljenja koja zastupa Imam Ahmed. U ostalom da li je ovo nešto osim dostavljanje od Allaha i Njegovog poslanika. Neka Allah nagradi svakoga onoga ko pomogne islam makara dijelom rečenice. Dok je spriječavanje ove osobe, u onome što zna, greška. Ialamul muvekiin ( 4 / 216 – 217).

Ali pazi se da se ne prepustiš fetvama shodno onome što smatra tvoja duša ispravnim ili kod oskudice znanja, jer se čovjeku može oprostiti neznanje ali mu se nemože oprostiti ako pogriješi sa znanjem a uspjeh je kod Allaha.
 

د . أحمد بن عبد الكريم نجيب
Dr. Ahmad Nedžib
alhaisam@gmail.com

 

د.أحمد نجيب
  • كتب وبحوث علمية
  • مقالات
  • الخطب المنبريّة
  • فتاوى
  • نظم ونثر
  • القسم الإنجليزي
  • Bosanski
  • الصفحة الرئيسية